hodam knezom krijem se od poznatih faca
vezao sam maramu preko glave, lica, vrata
izbegavam uličnu rasvetu koja svetlost baca
pokušavam da ne čujem grozomorni žagor
koji emituje masa

do ušiju mi dopire mizeran zvuk iz muzičke radnje
neko me cima za ruku okrećem se koji kurac šta je
mrzim kad me zovu mrzim kad neko nešto oće
samo da stignem u svoj park da mogu slobodno da ločem

kakav jebeni dan
kakav jebeni grad

biblioteke pune studentkinja što čitaju mura
prava sam pošast za tu vrstu cura
a ulice vrve od nacista, bolesnika, pandura
moj drugar pravi molotovljeve
da sa njima ne bi mor'o da se gura

nepoznatom čoveku razbijam glavu o beton
zar se ovo može nazvati normalnim svetom
poželim da me nema na nekoliko dana
kad vratim se da promeni se sve
u ovom sranju od grada

kakav jebeni dan
kakav jebeni grad