Mladi filozof je ostao sam.

Sebe je osećao slobodnim
a one koji to nisu smatrao je
jadnim i glupim robovima.
One što jure za karijerom
gazeći preko prijatelja
smatrao je bezočnim zlikovcima.
One što su mu predlagali
da se uklopi u sistem
smatrao je govnima i gnjidama.

Ostao je sasvim sam.

Jedini na celom svetu
koji je zadržao ljudskost u sebi.
Jedini na celom svetu
koji je nastavio da se bori.
Svima ostalima je već odavno
svaki otpor izgledao besmislen.
Svi oni su našli svoje malo
bedno mesto pod suncem.

Bio je potpuno sam.

To ga ni najmanje
nije obeshrabrivalo.
Od tih bednika ionako
nije imao nikakve vajde.

Nosio je u svom srcu
klicu jednog novog sveta
koju će posaditi negde
kada naiđe na plodno tle.

Sve što treba da radi
je da se ne preda
da nastavi da vreba
i da osluškuje.