Mladi filozof je povraćao bol.

Prošle noći su ga iznenada napale
sve njegove bolne misli.
Iz glave su se spustile u stomak
i odatle pokušale da izađu van.
Pao je, grčio se i gurao glavu u pesak
ne želeći da moli za pomoć.
Molio je za pomoć.

Molio je da mu pevaju nešto lepo
dok mu je najteže.
Iskopao je rupu u pesku
i ispovraćao se u nju.
Zakopavao je rupu i kopao sledeću.
Prijatelji su mu pevali najlepše pesme.
Povraćao je svoj bol.
Povraćao je misli koje su mu razdirale utrobu
i cepale grlo izlazeći.

U njegovoj utrobi je živeo demon
i rastao a niko nije znao da je tu.
Par puta je primetio naduven stomak
ali je mislio da je to od jela.

U noći kada je povratio bolne misli
i demon je izleteo sa njima.
Ispao je poslednji ranjavajući mu grlo.
Zakopao ga je u pesak
zajedno sa povraćkom
i pao preko toga.

Uspavala ga je pesma
a probudio bol u grlu.