Mladi filozof je znao da su svi u pravu!!!

Nesloga je postojala samo zato
što su neki pogrešno verovali
da drugi ljudi nisu u pravu.

Inače, ispravno je što su svi
verovali za sebe da su u pravu
ali nije u redu što su za druge
smatrali da greše.

Iako su se njihova mišljenja
dijametralno razlikovala,
to i dalje nije dokazivalo ništa.

Stvar je bila i više nego jednostavna:
svi su gledali u tu veliku lepu
ključajuću masu koju su zvali život
i tvrdili su da je to prelepo!!

Pecaroš je video da je reka lepa,
svirač gitare našao je lepotu u njenim žicama
a plivač je to savršenstvo osećao u svojim mišićima.
Veseli naučnik stajao je pored njih
ali ih nije primećivao pošto je posmatrao zvezde.

A jedan što je bio sa ženom
i osetio beskonačno blaženstvo,
morao je to da podeli sa svima,
a drugi koji nije bio sa ženom,
osećao je da je baš njemu baš ovde baš sada odlično
i da mu u sreći ne treba više ništa.
I on je to podelio sa prijateljima.

Treći, što još ne beše našao svoju sreću,
ču ih i iskreno se zapita kome je od njih lepše.
To je upitao i jednog i drugog.

Obojica se zamisliše i odgovoriše
da su oni najsrećniji na svetu.
Oba u isti glas.

Ali najsrećniji je mogao biti samo jedan,
tako da ih on iskreno proglasi lažovima.

Onda jedan reče za drugog da je lažov,
jer je dobro znao da je on taj koji oseća pravu lepotu.
Drugi je smatrao da to nije u redu
i onda se potpuno uveri da je njegov stav ispravniji,
čim ga toliko napadaju.

Od tada, kadgod bi neko otkrio kakvu svoju istinu,
odmah je ulazio u spor sa drugima oko toga.

Ali mladi filozof je znao da su svi u pravu.