Mladi filozof se noćas pretvorio u ono protiv čega se borio.

Mladi filozof se pretvorio u zver.

Crne misli su ga pritiskale sa svih strana
on je otvorio mozak i one uleteše unutra.
Stalno je razmišljao kako da se brani
jer napolju je bilo sve više zlih ljudi.
A onda odjednom pređe u napad.

Nije više dao da ga gaze
i da mu se seru u usta
uzvraćao je zlikovcima
gde god bi ih našao
i čim bi ih video.

Svako jutro vraćao se krvav
što od svoje, što od tuđe krvi.
Teška muka mu je pritiskala srce
sve više i više.
Od mučnine i gneva postalo je crno.

Nije više mogao naći trenutke
u kojima misli o bojama cveća
izgubio je želju da piše pesme
i prestao da se zagleda u sebe.

Morao je da trenira,
morao je da bude spreman.

Poslednje što je želeo je ovo
što se dešavalo sada
ali drugi su ga primorali na to.

Udarcima su ga primorali da udara
a zdrav razum ga je naterao
da se ošiša, upaše i naoruža
da bi ga poštovali.

Bilo je sve manje zlikovaca oko njega
čak i stari zlikovci su postajali dobri.
Ničiju više nije trpeo nepravdu
već poče i pravdu da deli.

Poštujući svoju moć rasuđivanja
nije trpeo da se glupim razlozima
suprotstavljaju njegovim odlukama.
Na kraju se uvek ispostavljalo da je u pravu
i zašto bi ovog puta bilo izuzetka?
Radio je uvek najlogičnije stvari
i čudio se kako to ne mogu da shvate.

Mladi filozof se pretvorio u zver.