O NJEMU

Mladi filozof nije nadaren ni za šta posebno. Prosečno je inteligentan. Ispodprosečno je maštovit. Nema sluha. Impotentan je i ima mali penis. Isfrustriran je zbog toga. Infantilan je. Zaljubljen.

On je bleda kopija velikih ljudi. Ni po čemu se nije izdvajao a hteo je da bude poseban. Napravio je frizuru koju nose čudni ljudi i ljudi su počeli da misle da je čudan. Skoro da im je poverovao.

Čuo je da devojke iz beogradskih gimnazija vole umetničke duše i pesnike. Hladnom kalkulacijom svog dosadnog, ekonomskog, umreženog, materijalističkog i racionalno zarobljenog uma složio je reči u četiri reda od kojih prvi i treći imaju ista poslednja dva slova. To nazva pesmom, a njega nazvaše pesnikom. Za pesnike se obično kaže da su umetničke duše, tako da više ne može sebe da prepozna.

Mladi filozof nikada ne pokazuje pravo lice jer je ono zaboravljeno u moru identiteta. Uvek stavlja masku kada polazi na ples. Iza maske ne postoji ništa. Čak ni praznina.

Pre njega niko nije ni postojao. Niko ništa nije rekao, uradio ili napisao. Na svetu nema 6 milijardi ljudi. Sve što je ikada čuto je Laž.